Зашто се сложен проблем стално враћа након што група гласа о томе шта треба поправити?
Код једноставног проблема гласање је често довољно: људи се сложе око тога шта не ваља, и поправка успе. Сложен проблем је
другачији. Највидљивија притужба је обично симптом, па њена поправка оставља узрок на месту, и проблем се враћа.
Сви су седели на таквом састанку: списак је направљен, гласови су пребројани, прва ставка је поправљена, и ништа се није променило. Одговорите на питање
онако како би то урадила соба овде, са седам симулираних чланова поред вас. На крају ћете имати сопствену мапу узрока — и, уз сваки
основни узрок који она пронађе, шта овај метод чини поводом њега, укључујући и оно где не чини ништа.
ШТА ЋЕТЕ УРАДИТИ, У ПЕТ КОРАКА
Напишите један узрок, сами, пре него што видите било чији други.
Прочитајте туђе картице и реците јасније шта сте мислили својом.
Изаберите пет идеја које су вам најважније.
Одговорите, за парове картица: да ли ова утиче на ону?
Погледајте мапу коју одговори заједно дају — узроци лево, оно до чега доводе десно.
Овај пролаз мапира препреке. Истих пет корака мапира још две ствари, а соба при отварању каже коју: будућност — оно што би било истина кад би ово добро испало, где питање о пару постаје да ли би ово помогло да се оствари оно — или акције, где постаје да ли би ово олакшало оно, а мапа каже шта урадити прво. Препреке су уобичајен случај и подразумевани избор.
Зашто ово ради. Пошто пишете пре него што читате, нико не може да вас усмери.
Пошто је за везу потребно три четвртине собе, нико не може да затрпа неки узрок. Пошто се мапа гради пар по пар, она показује узроке, а не популарност. Пошто мапа именује узроке, а не људе, иза ње могу да стану и они који се не слажу ни око чега другог.