BELEŠKE · IZVORI
True Causes je onlajn implementacija strukturiranog demokratskog dijaloga (Structured Democratic Dialogue), metode koja je izrasla iz Interaktivnog menadžmenta Johna Warfielda, a razvili su je Alexander Christakis i Yiannis Laouris. Nije nova: pedeset godina recenziranih radova, stotine dokumentovanih dijaloga. Laouris i Christakis su je nazvali korišćenjem kolektivne mudrosti, a razmeru su naveli kao njeno najteže ograničenje; True Causes postoji da bi to ograničenje uklonio. Nekoliko namernih odstupanja. Jedno od njih: metoda sve vreme drži svaku ideju vezanu za ime autora, a njeni praktičari tvrde da anonimnost slabi odgovornost. Ovde niko nije imenovan unutar dijaloga, jer na radnom mestu ili u podeljenoj zajednici upravo ime sprečava ljude da napišu istinitu karticu. Mislimo da je ta razmena ispravna; nije proverena. Pogledajte istraživanja. Nauku o mehanizmima oko nje, pravila proverena protiv glasanja u bloku i implementaciju dodajemo mi.
Šira literatura: Strukturirani demokratski dijalog · Interpretativno strukturalno modelovanje · Interaktivni menadžment. Naše sopstvene simulacije i njihovi rezultati isporučuju se uz softver i opisani su u beleškama koje idu uz njega.
Šta još postoji. Polis pronalazi oko čega se mnoštvo već slaže i pokazuje vam klastere. Remesh i slični alati prenose to traženje slaganja na hiljade ljudi. Habermas Machine piše izjavu koju većina grupe može da potpiše. Sva tri su dobra u jednom pitanju: oko čega se slažemo? Ovo postavlja drugačije — šta izaziva šta? — rešava ga par po par i čuva neslaganja koja ne može da reši umesto da ih izglađuje. Najbliži alat potiče od same metode: IdeaPrism, Laourisovog tima, asinhrono sprovodi grupisanje i mapiranje i vraća neslaganja na obrazloženje.
Nije mudrost mnoštva. Galtonov vo i svako tržište predviđanja od tada rade tako što usrednjavaju nezavisne procene: greške se poništavaju jer niko nije razgovarao. To je pravi alat za broj — težinu, datum, cenu. On nema odgovor na pitanje da li A izaziva B, gde se stotinu neupućenih procena usrednji u neupućenu procenu. Ovo radi obrnuto: ljudi prvo moraju da razgovaraju, da bi ono o čemu sude bilo upućeno; a njihovi sudovi se ne usrednjavaju, nego se broje u odnosu na prag koji moraju zajedno da pređu. Mnoštvu je potrebna nezavisnost; grupi je potrebno zajedničko značenje.
Rečima drugih oblasti. Za računarstvo, ovo je računanje zasnovano na ljudima: ljudi odgovaraju na svaki par, a algoritam, interpretativno strukturno modelovanje, sastavlja mapu. Za ekonomiju, ovo radi sa raspršenim znanjem u Hajekovom smislu: ono što je problemu potrebno raspoređeno je na mnogo ljudi, i niko nema sve. Kod javnog pitanja, ovo je građanska inteligencija. I ovo je kolektivno rešavanje problema, a ne kolektivno odlučivanje: daje osnovu za odluku, a samu odluku ostavlja onima koji za nju moraju da odgovaraju.
Sprovedite strukturirani demokratski dijalog onlajn, o svom pitanju.