БЕЛЕШКЕ · ИЗВОРИ
True Causes је онлајн имплементација структурираног демократског дијалога (Structured Democratic Dialogue), методе која је израсла из Интерактивног менаџмента John-а Warfield-а, а развили су је Alexander Christakis и Yiannis Laouris. Није нова: педесет година рецензираних радова, стотине документованих дијалога. Laouris и Christakis су је назвали коришћењем колективне мудрости, а размеру су навели као њено најтеже ограничење; True Causes постоји да би то ограничење уклонио. Неколико намерних одступања. Једно од њих: метода све време држи сваку идеју везану за име аутора, а њени практичари тврде да анонимност слаби одговорност. Овде нико није именован унутар дијалога, јер на радном месту или у подељеној заједници управо име спречава људе да напишу истиниту картицу. Мислимо да је та размена исправна; није проверена. Погледајте истраживања. Науку о механизмима око ње, правила проверена против гласања у блоку и имплементацију додајемо ми.
Шира литература: Структурирани демократски дијалог · Интерпретативно структурално моделовање · Интерактивни менаџмент. Наше сопствене симулације и њихови резултати испоручују се уз софтвер и описани су у белешкама које иду уз њега.
Шта још постоји. Polis проналази око чега се мноштво већ слаже и показује вам кластере. Remesh и слични алати преносе то тражење слагања на хиљаде људи. Habermas Machine пише изјаву коју већина групе може да потпише. Сва три су добра у једном питању: око чега се слажемо? Ово поставља другачије — шта изазива шта? — решава га пар по пар и чува неслагања која не може да реши уместо да их изглађује. Најближи алат потиче од саме методе: IdeaPrism, Laouris-овог тима, асинхроно спроводи груписање и мапирање и враћа неслагања на образложење.
Није мудрост мноштва. Галтонов во и свако тржиште предвиђања од тада раде тако што усредњавају независне процене: грешке се поништавају јер нико није разговарао. То је прави алат за број — тежину, датум, цену. Он нема одговор на питање да ли А изазива Б, где се стотину неупућених процена усредњи у неупућену процену. Ово ради обрнуто: људи прво морају да разговарају, да би оно о чему суде било упућено; а њихови судови се не усредњавају, него се броје у односу на праг који морају заједно да пређу. Мноштву је потребна независност; групи је потребно заједничко значење.
Речима других области. За рачунарство, ово је рачунање засновано на људима: људи одговарају на сваки пар, а алгоритам, интерпретативно структурно моделовање, саставља мапу. За економију, ово ради са распршеним знањем у Хајековом смислу: оно што је проблему потребно распоређено је на много људи, и нико нема све. Код јавног питања, ово је грађанска интелигенција. И ово је колективно решавање проблема, а не колективно одлучивање: даје основу за одлуку, а саму одлуку оставља онима који за њу морају да одговарају.
Спроведите структурирани демократски дијалог онлајн, о свом питању.