BELEŠKE · DOKAZI
True Causes je testiran u simulaciji pre nego što ga je iko koristio: u odnosu na poznat odgovor, i protiv mesta koja glasaju kao blok. Svaki broj na ovoj stranici potiče iz tih simulacija, koje se isporučuju uz softver i mogu se ponovo pokrenuti za nekoliko minuta. Tvrdnja koju ne možemo da ponovimo nije na ovoj stranici.
Simulirana organizacija sa dvadeset problema, od kojih je pet zaista dubokih uzroka. Petnaest ljudi je prolazi, dve stotine puta po redu tabele, odlučujući o svakom paru onako kako to radi True Causes: svako ima jedan glas, a par se rešava uz 75% datih glasova. Pošto je u pitanju simulacija, znamo tačan odgovor, pa možemo da prebrojimo koliko od tih pet svaka metoda na kraju pronađe — jedini pošten način da se oceni postupak, jer nijedna stvarna soba nema ključ sa tačnim odgovorima.
| Soba rangira po onome što danas boli | Stanite na glasanju | Nastavite i izgradite mapu | Mapa, uz mesta rezervisana za dokaze |
|---|---|---|---|
| nimalo | 3.1 od 5 | 3.9 od 5 | 4.1 od 5 |
| malo | 2.4 od 5 | 3.8 od 5 | 4.1 od 5 |
| uglavnom | 0.8 od 5 | 3.4 od 5 | 4.0 od 5 |
| skoro potpuno | nijedan | 0.2 od 5 | 3.3 od 5 |
Pogledajte donji red. Kada soba rangira isključivo po onome što oseća, glasanje prepozna nijedan od pet stvarnih uzroka, a mapa izgrađena na tome spase samo 0.2 — uzrok izgubljen na glasanju ne može se kasnije povratiti. Poslednja kolona je rešenje: zadržite pet mesta na užem izboru za previđene ideje potkrepljene izvorom, i soba pronalazi 3.3 od 5 u najgorem slučaju. I pogledajte gornji red: čak i soba bez ikakve slepe tačke pronalazi više mapiranjem nego glasanjem, 3.9 naspram 3.1, jer je pitanje o paru uz 75% bolji instrument od rangiranja.
Veličina grupe je manje važna od pažnje. Kada su ljudi pažljivi kao gore, paneli od pet do pedeset ljudi svi pronalaze između 4.0 i 4.5 od pet uzroka; veći panel ostavlja manje spornih parova, ali svaki član odgovara na svaki par. Soba se deli na grupe od petnaestak ljudi zato što petnaest ljudi može da pročita jedan zid i odgovori na njegove parove u jednom sedenju, a ne zato što brojke tu dostižu vrhunac.
Postoji litica, i ona je ljudska. Kada ljudi pogreše kod jednog od pet stvarnih uticaja i kod jednog od deset nepostojećih, grupa od petnaest ljudi i dalje pronalazi 4.0 od 5 uzroka. Kada pogreše na jednom pitanju od tri, 78% parova se nikad ne reši i mapa prepozna 2.9, uglavnom iz ono malo parova koji su se rešili; nasumičan izbor pet kartica prepoznao bi 1.25. Sedamdeset pet posto može da upije raštrkane greške, ali ne i sobu koja uglavnom greši. Zato se jedno pitanje postavlja celom panelu odjednom, umesto pedeset pitanja jednoj osobi.
Neki odgovori dolaze besplatno. Ako se grupa složila da A utiče na B i da B utiče na C, nikoga ne treba pitati za A i C — to već sledi. Uz jedan glas po osobi prečica je mala: uklanja 1–3% pitanja, jer se veza rešava tek na 75%, a u 800 uparenih pokretanja nije koštala nimalo tačnosti.
Duplikati koštaju vremena, ne uzroka. Neka pet najuočljivijih pritužbi stoje na zidu svaka kao tri različito formulisane kartice. Pošto se svaka kartica sa nalepnicom strukturira, nijedan stvarni uzrok ne gubi svoje mesto: soba i dalje pronalazi 4.0 od pet. Ali soba odgovara na 830 parova umesto na 380. Spajanje duplikata je ono što drži fazu parova kratkom.
Ista simulirana organizacija, dvadeset problema, pet stvarnih uzroka. Petnaest ljudi odlučuje o svakom paru uz 75% datih glasova. Neka mesta glasaju kao blok: pošteno svuda, osim tamo gde istina šteti jednom uzroku — verzija koju je najteže uočiti, ona koju bi igrao AI agent. Soba od trideset simulira se onako kako se gradi: svi pišu na jedan zid, ljudi se žrebom raspoređuju u dve grupe, svaka kartica ide grupi svog autora, svaka grupa strukturira sopstveni zid, podeljeno pitanje ide drugoj grupi, a krug povezivanja postavlja korene svake grupe naspram korena druge. Svaki broj ispod je dve stotine simuliranih soba sa tim podešavanjem.
| mesta protiv jednog uzroka | prepoznati uzroci | cilj među prvih pet | označeno |
|---|---|---|---|
| nijedan | 4.1 od 5 | 79% | 4% |
| dva od petnaest | 3.9 od 5 | 62% | 78% |
| tri od petnaest | 3.8 od 5 | 43% | 98% |
| četiri od petnaest | 3.7 od 5 | 34% | 99% |
| šest od petnaest — preuzeta | 3.6 od 5 | 30% | 35% |
| nijedno od trideset, dve grupe | 4.6 od 5 | 94% | 2% |
| četiri od trideset, dve grupe | 4.5 od 5 | 90% | 28% |
| osam od trideset, dve grupe | 4.2 od 5 | 63% | 54% |
Manjina ne može da doda vezu. Može da gurne jedan uzrok niže na mapi: dva mesta od petnaest drže ga van pet najdubljih u više od trećine slučajeva, četiri mesta u dva slučaja od tri, a ostatak mape izgleda u redu. Ali ista mesta završavaju u manjini na svakom paru koji dodiruje taj uzrok, i zapis to označava — 78–99% soba sa takvim blokom i 4% poštenih, kao broj, nikad kao ime. Šest mesta potpuno preuzima grupu, i tada je obrazac previše čest da bi se izdvojio. Lek su poslednji redovi: u sobi od trideset blok se žrebom deli, a podeljeno pitanje ide drugoj grupi, pa četiri mesta ostavljaju uzrok na mestu devet puta od deset.
Nijedna skripta ne radi. Parovi ne postoje dok se glasanje ne zatvori, pa svako mesto mora da čita i odgovara kao i svako drugo, najmanje tri sekunde po paru. To zaustavlja navalu, ali ne i AI. Ono što AI ne može da obezbedi jeste osoba koja garantuje za njega.
Za sobe neko mora da garantuje. Sobe se otvaraju besplatno, pa bi izmišljene sobe mogle da nadglasaju stvarne na zajedničkoj mapi. Presude sobe se računaju samo kada ona pripada potvrđenoj organizaciji, ima voditelja kome instanca veruje, ili je za nju garantovala soba koja se već računa — a jedno ime je jedan računat glas po pitanju, ma koliko soba otvorilo. Svaka soba se i dalje prikazuje na spojenoj mapi, označena kao računata ili nepotvrđena, pa čitalac uvek vidi ko je govorio i čije su presude imale težinu. U simulaciji — pet stvarnih soba protiv pet izmišljenih — pravilo povećava broj pokretanja u kojima stvaran uzrok opstaje sa 69 od 100 na svih 100.
Skriveni brojevi pomažu malo. Kada bi trećina do polovina ljudi kopirala ono što vodi, prikazivanje broja nalepnica tokom glasanja košta sobu oko petine uzroka: 4.0 od pet pronađenih naspram 4.2 kada su brojevi skriveni. Mesta za dokaze hvataju veći deo onoga što mnoštvo propusti; brojevi ostaju skriveni zato što metoda glasa u tišini.
Koliko ljudi moraju da budu pažljivi. Ako svaka osoba tačno odgovori na teške parove četiri puta od pet, a na lake devet puta od deset, jedna grupa pronalazi 4.1 od pet stvarnih uzroka, a soba od dve grupe 4.6. Ako ljudi greše tri puta od deset, 70% parova se nikad ne reši i mapa je nagađanje. Zato se par oko koga grupa ne može da se složi ne vraća istim ljudima: svaka strana napiše jednu rečenicu o tome šta bi se izgubilo kad bi druga strana pobedila, što se objavljuje bez imena pored para, a par ide drugoj grupi, koja to čita i odgovara iznova.