True Causes: besplatan onlajn alat za analizu osnovnih uzroka

Q: Koliko ljudi može da učestvuje?

Od desetak do desetina hiljada. Soba se deli na grupe od oko petnaest; bilo koji broj soba može preuzeti isto pitanje, a njihove mape se spajaju u jednu.

Q: Da li je učesnicima potreban nalog ili adresa e-pošte?

Korisničko ime i lozinka; bez e-pošte osim ako voditelj ne zatraži potvrđene adrese. Adrese se nikad ne čuvaju, samo heš s ključem. U dijalogu se niko ne imenuje.

Q: Gde tu ulazi VI?

Model može da predloži formulaciju i pročita argument kao strukturu. Nikad ne donosi presudu: svaka veza na mapi potiče iz glasova ljudi ili iz fiksnog pravila.

Q: Šta odlučuje voditelj?

Pitanje i njegov okvir, ko može da se pridruži, tempo faza, da li je soba na spisku, i ono što sledi: akcije, plan, predviđanja. Samu mapu niko ne kontroliše: vezi su potrebne tri četvrtine datih glasova, a podeljeno pitanje ide drugim grupama.

Q: Može li soba da se otvori unutar institucije bez njene dozvole?

Može. Soba može da se otvori za domen e-pošte, pa svako sa adresom na fakultetu, u bolnici ili u firmi može da otvori njenu sobu, a ostali mogu da uđu. Niko unutra nije imenovan, a mapa imenuje uzroke, ne ljude.

Q: Šta se s tim dešava posle?

Nedelju dana po završetku soba se zapečati i zaboravi ko je sedeo u njoj; ostaje samo ime voditelja. Mapa, svaki ocenjeni par, akcije i predviđanja ostaju, sa stranicom za svaku tvrdnju.

Kako radi

Tri stvari koje ljudi rade, jedna koju dobijate. Sa fasilitatorom ili bez njega; bez zakazivanja dana za radionicu. Ljudi učestvuju s telefona, po nekoliko minuta: ukupno nekoliko efektivnih sati, raspoređenih na više dana ili u jednom dahu, kako grupi odgovara — ili na video-pozivu po grupi, kad ga želite. Ispod je sedam faza; tri treba znati.

Pitajte

Otvorite sobu, pošaljite vezu. Svako piše uzroke koje vidi na svojim karticama, pre nego što vidi tuđe. Bez imena na karticama.

Oko deset minuta po osobi

Prosudite

Svako odgovara na jedno kratko pitanje odjednom: da li ovaj uzrok pogoršava onaj? Veza ide na mapu samo kad tri četvrtine kažu da. Podela ostaje podela.

Ukupno nekoliko sati, svojim tempom

Mapa, pa akcija

Osnovni uzroci levo, ono što ljudi osećaju desno, sporovi označeni. Zatim grupa predlaže akcije i prosuđuje svaku prema svakom osnovnom uzroku — ne spisak želja.

Vaše: čuvajte, citirajte, ugradite

Više od jedne grupe? Soba se sama deli na grupe od oko petnaest, svaka sa svojim zidom; bilo koji broj soba može preuzeti isto pitanje, a njihove mape se spajaju u jednu koja kaže koliko je grupa našlo svaku vezu. Kako to radi →

Šta mapa može, a peticija ne može

Peticija kaže koliko ljudi nešto želi. Mapa kaže zašto se to stalno dešava, presudom same grupe, veza po veza — i šta prvo promeniti.

Ide na nečiji sto

Gotova mapa je dokument: svaku vezu u njoj rešile su tri četvrtine onih koji su je ocenjivali, a svaka tvrdnja ima stranicu koja pokazuje ko ju je izneo i kako je odlučena. Dajte je onome ko može da promeni stvari. Ne može se odbaciti kao raspoloženje.

Pretvara bes u zahteve koji mogu da se izbore

Soba ocenjuje svaku akciju naspram svakog osnovnog uzroka. Izlazi kratak spisak konkretnih promena, svaka sa uzrocima koje pomera. Grupa može da prebroji šta je dobila — tri od osam — i da se vrati po ostatak.

U njoj nema negativca

Mapa imenuje uzroke, ne krivce, i niko u sobi nije imenovan. Oni koji brane direktorku i oni koji žele da ode mogu da stanu iza iste mape, jer ona kaže šta stalno ide naopako, a ne koga kriviti.

Za koga je

Svaki problem koji se stalno vraća, gde su ljudi koji znaju zašto rasuti po smenama, odeljenjima ili celom gradu, a niko ih nije pošteno pitao.

Bolnice i klinike

Zašto se na hitnom prijemu čeka tako dugo?

Sestre, nosači, lekari i šalterski radnici vide svako svoj deo. Mapa slaže delove po redu.

Radna mesta

Zašto dobri ljudi stalno odlaze?

Izlazni razgovori imenuju kap koja je prelila čašu. Oni koji su ostali znaju na šta ona pada.

Operacije i bezbednost

Zašto se isti incident stalno ponavlja?

Pregled incidenta koji radi cela posada, sa svakom vezom potvrđenom i svakim sporom u zapisniku.

Škole i univerziteti

Zašto pohađanje stalno opada?

Nastavnici, roditelji i učenici u odvojenim grupama o istom pitanju; njihove mape se spajaju.

Gradovi i javna tela

Zašto je stanovanje ovde nepriuštivo?

Konsultacija koja daje uzročni prikaz, a ne rangiran spisak želja. Mogu učestvovati hiljade.

Strategija i regulatori

Šta ovo zapravo pokreće?

Za posao koji se obično završi konsultantskim spiskom: mapa sa poreklom svakog nalaza i ono što nije moglo da se reši.

Organizatori i kampanje

Šta zapravo želimo da se promeni?

Šezdeset ljudi ljutih zbog iste stvari retko se slaže zašto. Mapirajte to: koreni su zahtevi, a mapa ide na sto. Za organizatore →

Kako to izgleda za opštinu, radno mesto, regulatora, kampanju → · Gotove mape koje možete odmah čitati →

Zašto ne anketa, radionica ili pet „zašto”?

Svako od njih ima svoje mesto. Nijedno ne kaže grupi šta uzrokuje šta, sa priloženom presudom same grupe. Najbliže tome je viki: viki su ljudi koji zajedno pišu jednu stranicu; ovo su ljudi koji zajedno mapiraju uzrok i posledicu, uz sačuvana neslaganja. Detaljna poređenja → · Osam formata, nacrtanih →

	Anketa ili upitnik	Vođena radionica	Pet „zašto”, riblja kost	True Causes
Ko rasuđuje	Niko; odgovori se broje	Soba, koju vodi onaj ko prvi postavi okvir	Jedan analitičar ili mali tim	Svi, jedan par uzroka odjednom
Šta meri	Ono što ove nedelje najviše boli	Ono oko čega soba može da se složi za dan	Jedan lanac rasuđivanja	Šta uzrokuje šta, uz tri četvrtine glasova
Šta dobijate	Rang-listu	Flipčart i spisak	Dijagram	Mapu osnovnih uzroka, svaka veza sa svojim poreklom
Neslaganje	Usrednjeno	Izglađeno	Nezabeleženo	Sačuvano, označeno na mapi, poslato drugoj grupi
Koliko ljudi	Bilo koji broj	Deset do trideset, u sali	Tim	Od desetak do desetina hiljada, onlajn, s telefona

Zašto glasanje promaši uzrok

Kevin Dye je to nazvao efektom pogrešnih prioriteta: u složenoj situaciji problemi koje ljudi stavljaju najviše pouzdano su oni koji leže najdalje nizvodno. Magacin navodi greške u komisioniranju, hitna služba vreme čekanja, ministarstvo poverenje javnosti — a svako od toga je posledica. Povucite klizač.

Dvanaest problema, poređanih po uzroku

Uokvirene tačke levo su pravi pokretači: tihi, strukturni, retko kome na umu. Desno je ono što ljudi osećaju iz nedelje u nedelju. Klizač podešava kako soba odlučuje šta je važno.

Soba rangira po onome što danas boli nimalo

3 / 5 stvarnih uzroka imenovano ako stanete na glasanju

4 / 5 imenovano kad se mapa izgradi, sa mestima rezervisanim za previđene ideje

Niko ovde ne glasa loše: vidljivi problemi su oni koji vas ove nedelje koštaju, i upravo zato pobeđuju. Ilustracija mehanizma; izmerene brojke su u tabeli dokaza.

Spreadthink. Stavite petnaest upućenih ljudi u jednu sobu i njihovi prioriteti se jedva preklapaju — u našim prolazima 61–89% svih predloženih stavki dobije bar jedan glas. Ne zato što neko greši, već zato što složena situacija prevazilazi ono što jedna osoba može da obuhvati.

Zašto ne postavljati prosto bolja pitanja? Zato što se uzrok za koji niko ne glasa nikad ne ispituje, ma koliko dobro pitali. Zato metod drži nekoliko mesta otvorenim za previđene ideje koje dolaze sa izvorom.

Zašto ne pustiti VI da odluči? Model može da pročita argument i pretvori ga u strukturu — naš to radi. Nikad mu nije dozvoljeno da ga presudi. Svaku presudu ovde donose ljudi ili je izračuna fiksno pravilo.

Sedam faza, svaka sa drugim zadatkom

Svaka grupa prolazi svih sedam na svom zidu. Voditelj otvara i zatvara svaku fazu, ili to radi sat. Video-pozivi su ugrađeni: Pojašnjavanje i Strukturiranje mogu da se odvijaju u pozivu za svaku grupu, na Jitsiju, bez snimanja.

Predlaganje
Jedna ideja po kartici, jedna tvrdnja po ideji, kao odgovor na jedno pokretačko pitanje.
Pojašnjavanje
Autori izoštravaju značenje. Duplikati se spajaju samo kad oba autora pristanu — da se popularna formulacija ne bi umnožavala.
Grupisanje
Ljudi povezuju ideje koje smatraju sličnim; veza se održi kad je dvoje naprave nezavisno. Nazivi dolaze poslednji i nikad ne uslovljavaju glasanje.
Izbor
Fiksan budžet nalepnica za važnost, plus mesta rezervisana za previđene ideje koje neko može potkrepiti dokazima.
Strukturiranje
Da li A značajno utiče na B? Odgovara se par po par uz 75% datih glasova; posledice se izvode besplatno.
Mapa
Uzroci, najdublji prvi. Povratna petlja se računa kao jedan dubok uzrok; ono s čim ništa nije povezano prikazuje se, a ne odbacuje.
Akcije
Predložite šta uraditi, zatim prosudite svaku akciju prema svakom osnovnom uzroku zasebno. Uporedite planove. Zabeležite predviđanja.

Šta True Causes radi, za četrdeset sekundi: grupa pretvara spisak pritužbi u mapu uzroka, vezu po vezu, a nekoliko uzroka na kojima počiva sve ostalo pojavljuje se na jednom kraju. — Sve to za četrdeset sekundi.

Svaka soba je kolektivna inteligencija; zajedno su roj, bez košnice i bez matice.

Sala prima dvesta ljudi. Internet nema salu. Petnaest ljudi koji većaju onlajn nije teži deo. Teži deo je četrdeset soba koje rade na istom pitanju i završavaju s jednim odgovorom, zatim četiri hiljade, a da ničije opterećenje ne raste. Svaka grupa dobija svoj zid; sobe o istom pitanju se udružuju, kako god je sročeno; nekoliko kartica putuje među sobama, ljudi ne; a mapa svake grupe spaja se u jednu, sa objavljenim, nikad usrednjenim protivrečnostima.

Pitanje je organizator. Niko ne mora da regrutuje sobe niti da ih drži na okupu: pitanje se objavi, sobe se same otvaraju svakome sa adresom na mestu na koje se odnosi, a mape se sklapaju u jednu. Ljudi sa jednog fakulteta ili iz jedne firme mogu da otvore njegovu sobu a da ne pitaju fakultet ni firmu. Nikakav odbor to ne drži na okupu: hiljade ljudi u sobama od po petnaest, od kojih svako odgovara na jedan par odjednom, stižu do celine koju niko od njih nije morao da drži u glavi.

Kako se sobe udružuju a da ih niko ne administrira. Objavi se jedno pitanje. Sobe se otvaraju za domen e-pošte, pa je potvrđena adresa jedini ključ. Stotine soba do sto ljudi rade na istom pitanju, svaka deleći svoj zid na grupe od petnaest. Njihove mape spajaju se u jednu, koja kaže koliko se članova pridružilo preko adrese, a koliko je pozvano. — Šezdeset hiljada ljudi, a niko to ne administrira: pitanje je objavljeno, domen e-pošte su vrata, a ljudi jednog mesta sami otvaraju njegovu sobu.

Šta nastaje. Znanje koje je potrebno za težak problem je raspršeno. Nijedna soba ne vidi ceo problem; svaka drži jedan njegov deo. Svaka soba piše svoje uzroke pre nego što bilo šta stigne spolja, pa sobe istražuju pre nego što dele. Zatim putuje nekoliko odabranih, raznolikih kartica, i svaka soba ih procenjuje kao svoje. Sobama se ne prikazuju presude drugih soba dok procenjuju, pa je slaganje između soba pronađeno, a ne prepisano, a jedna organizacija se računa kao jedan glas, ma koliko soba otvorila. Gde se sobe ne slažu, par ide drugim sobama, a ono što one ne mogu da razreše objavljuje se kao sporno. Ono što izlazi nije spisak najvećih problema, već kako oni pokreću jedni druge: mapa uzroka koju nijedna soba sama ne bi mogla da nacrta, deblja tamo gde je više soba nezavisno pronašlo istu vezu. Zašto sobe ne prate jedna drugu.

Nova soba može da dobije ono što joj je promaklo. Čim njeni ljudi zapišu svoje, u nju mogu da stignu najvažniji uzroci koje su našle ranije mape o njenom pitanju ili sobe s kojima je sklopljena; nekoliko odabranih, raznolikih kartica putuje između soba; a privatna soba — firme, bolnice, ministarstva — može da primi ono što su javne sobe o njenom pitanju našle, a da ništa njeno ne izađe napolje. To je druga polovina roja: roj pamti, kao kolektivno sećanje na ono što su ranije sobe pronašle. Pročitajte gotove mape pre nego što otvorite sobu; uvid je možda već tu, da se na njemu gradi.

Kako odvojene sobe postaju jedan roj. Svaka soba piše svoje uzroke; nekoliko odabranih, raznolikih kartica putuje između soba; svaka soba potvrđuje svoje veze; mape se sklapaju u jednu, a veza je deblja što ju je više soba nezavisno potvrdilo; nova soba prvo piše, pa dobija ono što joj je promaklo; privatna soba prima i ništa ne daje. — Niko ne koordinira sobe: nekoliko odabranih, raznolikih kartica putuje između njih, a veza koju mnoge sobe potvrde nezavisno ima veću težinu.

Kako radi u velikom, u celini →

Pet pravila koja čuvaju poštenost rezultata

Da nijedna osoba, frakcija ili glasan glas ne bi mogli da iskrive mapu. Kako su testirana.

Podeljeno glasanje nije “ne”

Ako je grupa podeljena oko toga da li jedan uzrok utiče na drugi, par se ne beleži kao “bez uticaja”. Ostaje otvoren, i ako niko ne može da ga reši, pojavljuje se na mapi kao sporan.

Podelu rešava druga grupa

Otvoren par ide dvema drugim grupama, izvučenim žrebom da niko ne bi mogao da izabere naklonjenu. One odgovaraju odvojeno, i obe moraju da se slože. Koja grupa dobija koja pitanja, rotira se.

Ideja s malo glasova ipak može da se ispita

Nekoliko mesta na užem spisku čuva se za ideje koje nisu dobile dovoljno glasova. Svako može da nominuje jednu prilažući izvor; ona zauzima mesto čim se druga osoba složi da je izvor relevantan.

Grupisanje ideja služi samo čitanju

Ljudi grupišu slične ideje da bi se dugačak zid lakše čitao. Grupe nikad ne utiču na glasanje ni na rezultat. Da utiču, onaj ko povlači granice mogao bi da usmerava ishod.

Uzroci i prioriteti odlučuju se različito

Da li jedan uzrok utiče na drugi pitanje je činjenice: tri četvrtine glasova, i ide na mapu. Koliko je nešto važno pitanje je vrednosti: svi dobijaju istih pet glasova, a rezultat se izveštava, nikad se ne “usvaja”. Tražiti tri četvrtine za prioritete izbrisalo bi ono do čega je manjini stalo.

Kad je svađa oko logike, recite to

Sporni parovi nose dva različita spora. Platforma ih razdvaja, jer samo jedan od njih ima mehanički odgovor. Isprobajte proveru logike →

Pomera se jedna reč. Obe premise ostaju, oba zaključka ostaju, a argument od nužnog postaje pogrešan. Grupe se oko ovoga prepiru satima a da ne primete koji od njih drže.

Šta mašina sme da odluči. Da li zaključak sledi, to je računanje, i ne košta glasove. Da li je premisa istinita nikad nije na mašini: to ide panelu, sa priloženim dokazima.

Pitanja koja ljudi prvo postavljaju

Koliko traje dijalog?

Nekoliko efektivnih sati po osobi: oko deset minuta za pisanje kartica, kratko pojašnjavanje i parovi, koji traju najduže. Rasporedite ih na više dana ili ih prođite u jednom dahu, kako dopuštaju usredsređenost grupe i broj kartica; voditelj zatvara svaku fazu, ili to radi sat. Mapa je tu za čitanje čim se slegne.

Koliko ljudi može da učestvuje?

Od desetak do desetina hiljada. Soba se sama deli na grupe od oko petnaest, svaka sa svojim zidom. Bilo koji broj soba može preuzeti isto pitanje, a njihove mape se spajaju u jednu koja kaže koliko je grupa našlo svaku vezu.

Da li je učesnicima potreban nalog ili adresa e-pošte?

Korisničko ime i lozinka; bez e-pošte, osim ako voditelj ne zatraži potvrđene adrese da bi jedna osoba bila jedan član. Adrese se nikad ne čuvaju, samo heš s ključem. U dijalogu se niko ne imenuje, a nedelju dana po završetku soba se zapečati: zaboravlja ko je bio u njoj.

Koliko košta?

Besplatno do 100 osoba. Veće organizacije plaćaju po planu; registrovane neprofitne organizacije dobijaju Pro plan besplatno. Planovi i cene →

Gde tu ulazi VI?

Model može da predloži oštriju formulaciju pitanja, postavi autoru pitanje za pojašnjenje i pročita argument kao strukturu. Nikad ne donosi presudu: svaka veza na mapi potiče iz glasova ljudi ili iz fiksnog pravila, i vidite iz čega.

Šta dobijam na kraju?

Mapu osnovnih uzroka gde svaka veza pokazuje kako je rešena, zapis onoga oko čega grupa nije mogla da se složi, akcije prosuđene prema svakom osnovnom uzroku, i stranicu za svaku tvrdnju koja može da se citira, ugradi ili čita kao JSON. Odluka šta uraditi, i odgovornost za nju, ostaju vama.

Može li soba da se otvori unutar institucije bez njene dozvole?

Može. Soba može da se otvori za domen, pa svako sa adresom na fakultetu, u bolnici ili u firmi može da otvori njenu sobu, a ostali mogu da uđu. Niko unutra nije imenovan, a mapa imenuje uzroke, ne ljude. Ono što institucija dobija jeste mapa — obično prvi put da vidi celu sliku.

Šta se s tim dešava posle?

Nedelju dana po završetku soba se zapečati: zaboravi ko je sedeo u njoj; ostaje samo ime voditelja, pod kojim je pitanje i objavljeno. Mapa, zapis svakog ocenjenog para, akcije i predviđanja ostaju, sa stranicom za svaku tvrdnju. Kampanja može da se vrati godinu dana kasnije i pokaže tačno šta je obećano i šta se pomerilo.

Šta odlučuje voditelj?

Pitanje i njegov okvir, ko može da se pridruži i kako, tempo faza i kada se svaka zatvara, da li je soba privatna ili na spisku, i ono što sledi: akcije, plan, predviđanja. Ono što niko ne kontroliše jeste sama mapa — ni voditelj, ni bilo koja pojedinačna grupa u sobi: vezi su potrebne tri četvrtine datih glasova, a podeljeno pitanje ide drugim grupama. To je ono što rezultat čini vrednim: niko ne može da kaže da ste ga usmerili.

Može li fasilitator da ga vodi?

Može. Voditelj može biti fasilitator, a faze Pojašnjavanja i Strukturiranja mogu da se održe u pozivu za svaku grupu koji fasilitator vodi. Bez fasilitatora, faze drže pravila. Fasilitatori koji poznaju strukturirani demokratski dijalog mogu da preskoče lekcije.

Može li privatna organizacija da koristi ono što su javne sobe našle?

Može. Privatna soba može da zatraži da prima kartice iz javno navedenih soba o istom pitanju: uzroci koje su drugi našli stižu na njene zidove, a ništa njeno ne izlazi napolje. Svaku gotovu javnu mapu i svaku zajedničku mapu može da pročita svako, a obrazac kojim se otvara soba kaže kad je pitanje već postavljano.

Oslonjeno na objavljene radove

Metod je strukturirani demokratski dijalog (Structured Democratic Dialogue): pedeset godina recenziranih radova i stotine dokumentovanih dijaloga, od Warfielda i Cárdenasa do Christakisa, Bauscha, Laourisa i Dyea. Oni su veličinu nazvali njegovim najtvrđim ograničenjem; ukidanje tog ograničenja je ono čemu ova platforma služi. Jedno namerno odstupanje: u dijalogu se niko ne imenuje, jer je na radnom mestu ili u podeljenoj zajednici upravo ime ono što sprečava ljude da napišu istinitu karticu.

Polis, Remesh i Habermas Machine pitaju oko čega se gomila slaže. Ovo pita šta uzrokuje šta, i čuva ono što ne može da reši. Nauka o mehanizmu, pravila proverena protiv glasanja u bloku i implementacija su ono što mi dodajemo.

Izvori i reference Tabela dokaza Brojke ove instance Poređenje s drugim alatima Formati deliberacije, nacrtani

Nađite osnovni uzrok problema koji se stalno vraća.